Topola

На .швадн је трава по мадо заустављада кишу, те је земља пила. У јаруги н оној прљушп, на путу п свуд где је годет, нема шта да је зауставп, но нпм падне она отпче, п земља нема кад да је поппје.“ Тако је, тата; и гдедај нешто друго! Одак.ге најпре појурп она вода за поводаљ? Одакде прво потекоше онп потодп? С пута, из прљуше, пз јаруге, с њпва п годетп, па посде с лпваде. А да ли потече од крушке п пз шуме ? Од крушке не може, мало је воде, п зауставља се на крушкп; а пз шуме ено онамо мало поточпћа, ал’ оно је одонуд с опе рудпне. 1 Што не може? Еако нема, кадјекпшападала п на крушку п на шуму, свуд подједнако, као ина лпваду. пут. њпву, голет пт. д? „Оно јест, ал’ она падне на дрво па пма посла док дође до земље, а што спђе, земља поппје.“ II гора нпје без мало поточпћа. По гле нешто Друго. Њен је поточпћ бистар као с пзвора; а гле како је мутна она јурија онамо, као орање! Што то, под куд то? Је лп онај поводањ из шуме? Одакле је? И тако смо н ја п мој тата виделп п запамтп.ш ово : Она вода што падне на пут, на јаругу, у прљушу, на њпву у опште на голет, где нема нп дрвета нп траве, нема на чем да се зауставп; но потече нпз брдо; земља нема кад да је поппје н она оде, помеша се с оном другом одонуд, п направе поточпћ; поточпћп у све веће п веће поточпће: ето га поток, јурија, река, море, поводањ, аоилава. Она вода што падне на дрво п шуму, падне на лишће, с листа на лнст, с гране на грану, нпз грање

78

ЗАГОРКИЊА