Topola

шом крупгкош обрћу се впрови, тече вода ннза стабло, кап.Ђе с грана н лишћа, а ми под њом готово суви! Посматрајућп бесннло оне јурије п онога мутљага, ми смо имали кад п да се померимо с онога места на друго, кад нас впрић какав огрезне и растера. А моглн смо п г.гедати како га брзо нестане, јер га жедна земља шмркне као једну кап. Оставшп без посља, јер нам пластидба пропаде, а поводом пређашњега разговора, ми смо, могди приступптп једној мојој .заљудници“, како мп је тата назва. Узех ја внлу, п понех држаљом да бушпм земљу, да впдпм, док.хе је мокро, коллко је вода ушла у дубину, па зовну п шега да п он види. Изиђосмо на пут, рашчепрљасмо на више места и ево шта смо видели а) Под крушком впрови се још обрћу; где су усахну.ш мокро је више од шаке у дубнну. (Вода је ушда близ 1 десиметар у земљу). Икишаје већ престала на ливадп и свуд овамо, око крушке, а под крушком још пада! б) На ливади нпје вода отишла толико у земљу, него мање од шаке, 3—4 прста. в) У јарузи и на прљуши (где нема траве но голо) још мање, нп 2—3 прста. г) На путу тек за један прст! д) У шумп, као и под крушком, још силази вода низ дебло и још капље. Ја питам тату, зашто ово? Он мн каже: „Под крушком и у шуми падала је вода на дрво, па је полако склизела на земљу, па је земља пила на тенану, док се није сита напила ; и оно ће друго попит’.

77

ШУМЕ II ПОПДАВА