Topola

не наиђе на каку збнјену земљу илл каку камену подлогу, смонпцу идп глину, па не може даље. Кад не може доле, она ће куд може. Ударп у страну, п пробије где може, илп нађе пробпјено. Кроз ову рупу она пзпђе напоље, и тако извире непрестано, докле је год има. То је извор. Што је год више горе, шуме, те впше задржи воде, п што је год трошнија, мекша, ређа она земља (н. пр. кренњача, где пма много онога камена од којега се пече креч), те се лакше вода у њу упије п кроз њу пробпје, то је п подрум пунијн, и изШр веЛи. Ако је мало горе, но голет; ако.је збијена земља (смоница) впше подрума, онда је н у подруму мање, н извор је мањи. Извор је славпна (чеп), на коју се точи пиће ово из подрума овога. Док вода дође до ове славпне, она прође впше земаља п градова. Она се у путу састане са много које чим. Где дође, где буде, пгчим се здружп п састави, на то и мприше. У њој се много које шта растопп (раствори), особпто, ако је пут дуг. Онда се она често и загреје, и према овоме ми кажемо : сумиоровита, кисела, гвожјјана, минерална, лековита вода. Оставимо мпнералне н лековите воде, нека се у вима болесни лече од свакојаких болести, нека они у њнма нађу своје здравље, а мп хајдемо чистој хладној води, правоме пзвору, да га гледамо. Како је леп! Како ври вода у њему! Како је бпстра као око, хладна као лед ! Гле, како се броје бисернп мехурнћи! Марко је жедан: „пи Марко!“ А ја нисам жедан, алн, кад је тако красан, хоћу да се наппјем с њега! Хајте да се умијемо; и да скинемо зној и прашнну са себе, и да се расхладимо! Ох, неизмерна и поклоњена блага!

81

ШУМЕ И ПОПЛАВА

BАГOРКИЊА