Topola

По ето отуд уморна и жедна нутшгка! Еако га он очекује жељно п нестрпљиво, да ну се појави! Ето га: умије се, напије се, и окрени се, „Ох бдага неоцењена! Еуд бпх п пгта бих у овој пустој горп, да још њега нема?!“ Тако прође један благосиљајући, тако другн, треЕп и пуно њпх. И ко-гпко ли се њих аседних, напојп само једнога лета?! Ко.гпко .ои је један извор напојпо жеднпх п уморнпх?! Онај који је појио Краљевића Марка п његову посестрпму вплу, који и данас појп овчара п овчарпцу, путнпка н намернпка, колпко лп је јунака, чобана п путника напојпо пре КраљевиТа Марка, од како је из земље пзвирео, а колпко лп ће их напојитп после нас „докле траје сунца н месеца ?!“.... А колико лп се људп напојило по свпма пзворима што их пма на земљп, на свеколпким славпнама земљнних и шумпнпх подрума ?!! ...(Истпна је многп, место опоравке, нашао у њему п грознпцу, п клео извор, али је бар впдео, да уморан и знојав не ваља одмах иити х.шдне воде). Славпна не мора да се отвори баш у горп. Пзвора може бпти п далеко, ван шуме, пзван горе, негде у пољу, у лнвади. Но интересно је, да п онда не може да буде без горе п шуме, већ га бар по једно дрво пратп п чува, п зове путника у свој хлад... Од пзвора отпче поточпћ; од впше извора, више поточпћа; аод впше поточпћа, поток п река. Колпко људи, колико се тпца, зверпња п стоке напоји; ко.шко лпвада, купусара п лучара залије, п колпко друга добра учпнп свету овај поточнћ што оде од пзвора, ова вода што буде срећна да мало даље тумарне п пропутује по своту!

82

ЗАГ ОРКИЉА