Topola

хоће да нзгорп. Вел.ика оморпна, врућина, огањ, паљух; жега, суховпја, суша!... Но ето кпше! Сшше кнше! Снпље, чннп вам се, ипз неба ииз земље. А.ги залуд. Шума њену воду хвата. П докле се она купа у води, п пунп свој подрум, одакле ће све да залива, п свакога да напојн, голо поље остаје голо, остаје само; вода му побеже; оде, не ухватп је; п не зауставп се пак до мора! П нпм сунце огреје, голет је сува и жедна! И непрестано, и увек је жедна. И да јој нпје шуме п њенога подрума, те да је још п ноћу не овлажп росом својом: да јој не испратп свој поточпћ „бистрп п чудесшИ ; да јој облак п кпшу не донесе; да је својпм ветрпћем лахором не расхладп: онда тешко њој, тешко ономе што расте на њој, тешко п свему жпвоме ту! Голет бп остала права голет; поље би постало права пустиња! Шума личп на ваљану газдарпду плп домаћпцу, која у родне годпне набере п сачува много впше, но што њој п њеној кућп треба. Па кад настану гладне годпне, она појп п хранп п себе п своју чељад, п све што је у њеном комшплуку; па чак п у друга даљна п оскудна места шаље на поклон дарове пз своје тековпне п газдалука. Голет пак лпчп на велпког раскопшпка п ппјашхцу којп, кад пма, све проспе и „расточп“ те п друге кварп; а кад нема, он кезп зубе, кука и лелече, зпне п молп да му се уделп. Илн, не тако, но овако: то је онај сакатп п кљастп, без руку п ногу, коме треба да се удели. * Све ово да сведемо на кратко п да кажемо просто овако:

90

ЗАГОРК.ИЊА