Topola

90

ститн II у најситније ситнице. Тако на примерВелингШон, докје био на челу војске у Шпанији, наређивао је, која he се и како куватн јела за његове војнике. Кад је бпо у Инђпји, он је тачно одредио брзину марша воловске коморе, и сваку ситницу у њеној опремн претходно је осигурао. Тиме је он постизао не оамо поуздање, него н поверење п посвећеност људп који су били под његовом командом. Као п други великп војници, Велингтон је био човек готово неограничене моћи за рад. Он је на прилику пзрадио пројект закона за доблннску полицпју (јер је он п у војсци задржао чин секретара за Ирску) у часу кад се таласао на ушћу Мондега, пред француском војском под Жиноом, која га је на обали чекапа. Па и Цезар, тај римскп великан војнички, кажу да је написао дело му о „Латпнској Реторици" за време преласка преко Алпа са војском. И Валенштајн , на челу (50.000 људи, и у сред рата и боја са непрпјатељем, налазио ie времена да наређује: какав ha се лек прописати болесно) живини његовој. Вашпнгтон, такође, био је човек просто неуморан. Од самога детињства он ое прилежно предавао навици поотојаног изучавања и методичног рада. Његове рукопнсне книге школске, које се п дан дани чувају, сведоче, да се он још у трпнаестој му години драговољно занпмао преписивањем бележака, прпзнанпца, менпца, тапија, и других сувопарних докумената; и то је све он радио са најбољом пажњом. Нити се