Topola

9

пред нама су слике и великих карактера људских, п зрак њихова примера вечно је довољан да обасја праве стазе живота. Душа ваља, на тој стази ми можемо и не доспети да будемо богати, признатп и цењени, али смо у најмању руку дужни да изађемо карактерни. Вредно ]е на овом месту поменути једну црту карактеристику унраво покојна нам принца Консорта*). Кад је тај честити прннц моћан голом и простом добротом своје душе —■ одређивао награде Њенога Величанства ђацима пз ВелингШоновог Завода. он ie решио : да се прва награда даде, не најобдаренијем, нинајвреднијем, нп најоштроумнијем, па ни најуреднијем, него пајблагороднијем то јест оном чељадету, које има, најлепше срце, и обећава да ће бити човек од најлепших побуда ! Као што рекосмо, карактер се јавља у владању, руковођен и задахнут начелом, правичношћу и практичном мудрошћу. У највпшем облпку то је сопствена воља упућена -сижом вере, морала и разума, која бпра својс путеве смпшљено, а држн их се непоколебљиво ; којот је дужност виша од награде, а глас рођене савести дражи од сваке хвале и славе. Моћ примера биће, доиста, вазда од великог утицаја на образовање карактера; али

-•-) Мужа покојне краљице Викторије.