Topola

10

не треба заборавитп да је његово главно врело у самосталности и самопомоћи сопствена нам духа. Такав дух једино нас уздиже у животу и даје нам личне независностп и енергије. „ Ако човек не може над самим собом да се уздигне бедно ли Је он створење /“ вели наш Данило (песник пз Јелисаветске ере). Где нема извеснога степена практичне, стварне, снаге састављене из властите воље, која је корен властите мудрости, која је стабло карактера ту је жнвот неодређен н баровит, а није као оно племенита река која носп н доноси плодове људску труду н напору. Кад елементи карактера пређу на дело под потиском чврсте воље, а утицајем висока смера, онда човек ступа п траје јуначкп на путу дужности, и пење се вршку свога бића ; онда се он јавља као каракшер у неустрашивој боји, п оличава највпши идеал мужаства. Дела таквог човека остају и понављају се у животу п раду других. Саме речп његове живе и у дела се претварају. На прпмер. Речп Лутерове трубиле су као труба кроз сву Немачку тако да је Рпхтер могао о њима говоритп као о полу-биткама. Сам живот његов (Лутеров) прелио се у живот народа му, и још живи у карактеру модерне Немачке. Са друге стране, енергпја без поштења п доброте може само представљати оличек прпнцип зла. Тако, у „Мислима о Моралу“ велп Новалис : „да идеал моралног савршен-