Topola

324

Па, кад овако стојнмо са великанима Старога Века, да ли смо бар боље обавештени о онима модерно-сопственог? Шта знамо, па пример, више о писцу „Виле Краљицо“ о једном Спенсеру, нли о БоШлеру томе аутору „Хјудибраоа,“ ако не да су снротињски живели, па у сиротињи и умрли, Или знамо, ваљда, више о Јеремији Телору, томе Златоусту нашем, који би нас доиста својски занимао. II нема ли право писац „Филипа од Артевалда" кад вели: „да свет ништа не зна о највећим синовима својим?“ Доиста, заборав је сила кадра да савпје у густе плаште своје и највеће појаве. Августин, на прплнку, говори нам о Романијусу као највећем ђенију какав је икада жпвео, а мн знамо само за такво једно име. Човек је заборављен као што су заборављепи п наимарп Пирамида. Гордијанов епитаф написан је на пет језика, па се опет у маглп заборава изгубио. Живот многих људи, описа достојан, остао ie кепознат. Још пајбоље су, у том погледу, прошлп књижевници: а то за то, што њихове књиге имају иптереса за књнжевнпке какве не могу да имају људи чији је живот делпма написан. Тако на прпмер, описан је толпко пута жнвот и једног Голдсмита, и Свифта , и Стерна п Стила, а о толнким великанпма на пољу борбе, рада и науке, није ништа забележепо.*)

•' ) Живот једног од највећеи физиолога наших, Сер Чарлса Бела, остављен jć да га опише један Француз, Амеде Пишо; а живот Гетеа описан је од једног Енглеза, као опет, живот Фридриха Великог од једног Шкота.