Topola

327

ге. Више вреди једна шака љубавн, но кола знања“. Сам Веслијев живот имао је дражи за многог мисленог читаода. Тако Колриџ вели у своме предговору Саутијевом делу „Жнвот Веслија"; „да му је та књига, као и она о животу Ричарда Бакстера, била друга н потпора и у болестп и у досади управо кад год се зажелпо каквог старог пријатеља, са ким се никада но би п-и растајао“. Сумет је бројао само неколико књпга у својој библиотеци, али се оне звале : Омир, Виргил, Даите, Каменс, Тасо, и Милт’н. Деквипсијеви љубимдп били су: Дон. Шилингворт, Јеремија Телор. Милтн, Саути. Баро и Сер Томас Браун. Он је описао овс писце као „Констелацпју седам звезда, каквима пи једна књижевност но броји равне“; јер би, вели, „из њихових књига он био кадар да извади читаву философију“. У своме избору књига, Фридрих Велики од Пруске, највише је нагињао француским писцима; и о лкљени аутори били су му, Бел, Русо, Волтер, Ролен, Флери, Малбранш, и један. Енглез философ Лак. Особито је цеипо Велов „Речник“, који је чак у изводу на немачки превео и јавности предао. Лично, Фридрих Велики је био тај који је ка зао; ;; да су књиге велики део cpehe“: а под старост је још говорно : „да he књига бити и последња страст његова“.