Topola

31

јчпо читати“. Детињство је оно огледало које у даљ.ем животу огледа све слике које се у првим годииама добпју. Тако, п прва радост и прва жалост, и први успех и први неуспех, и прво очарање и прво разочарање, •остају у памети до века. За све ово време, пак, ’ врши се тесање карактера нарави, воље и навике, од којих толпко зависи потоња срећа људска. Јер, ма да јс човек обдарен и пзвесном самосталношћу, извесном снагом да сам себи помогне и слободно се развије, па чак и да дејствује на живот око себе, независно од самих околностп, опет, правац којп узме његов морални карактер у младостп јесте од огромнога значаја. Стави, ако хоћеш, и најузвпшенијег философа у средину свакидањег неморала, грозе и ужаса, и он ће неосетно почетп да нагиње животињ■ству. Да колпко је нежнија и приступнија свему томе дечпја природа. Управо, није ни могуће васпитатп дете у мржњи према злу, у племенитости, у чистоти ума и срца, ако је оно окружено грубом, суровом, и неваљалом околином. Дакле, куће, те одгајиље деце, која после бивају зрелп људи и жене, биће добре или лоше према управп која њима управља. У кућп где дух љубави и дужности борави - где глава п срце мудро правпло подносе где је свакндањи жпвот пун поштења и врлине где се влада и честито и разумно из такве куће можемо очекивати да изађу