Topola

80

чије, а рад никада. Нерад је онај црв штоподгриза и људе и народе, и једе их као хрђа гвожђе. Кад је Александар Македонски џокорпо Персе, и добио прилику да види њихове обичаје, он је рекао: „овај свет и не сања о истини, да нема ништа ниже од нњ ског уживања, ни више, господственије, од рада.“ На самртној постељп својој, цар римскп Северус изговара последњу реч својим војницима; Laboremus Радимо и право је имао! јер је неуморан рад одржавао п шприо силу Рима. Плини, описујући прво друштвено доба Италије, када се пољска економија слагала са највећим звањима државним износп нам слике победних војвода и њихових људи, који се после рата мирно и задовољно враћају своме плугу. „У оним данима" ■—- вели он „орале су п копале ђенералске руке, ij земља је ликовала под плугом крунисаним лаворикама.. под вођством домаћина украшеног тријумфима.“ *) Управо и тек кад су се робови

* У трећој глави „Природне му Историје", Плини прича о великој почасти коју је, у првим данима својим, Рим одавао агрикултури. Тако је подепа земље вршена мером која се добијала количином коју he поорати јарам волова за извесно време што се звало jugerum. Највећа награда каквом војводи или честитом граћанину био је тај jugerum. Сами надимци великих људи долазили су од пољских имена, као на пример, Пилумнус од pilum справе за круњење кукуруза; Пизо од piso. справе за самлевање његово; Фабије од fabu, пасуља; Лентупо lens сочиво. Цицерон cicer. Највећи комплименат за римљанина оног доба било је назвати га „добрим домаћином.“ Сељачка племена била су у највећој части, а варошани, на против, бипи су вечно жигосани као нерадници и лењивци. Мећу тик, преступи, као пашња стоке крадом ноћу у зеленом усеву, казнило се смрћу вешашем и т. д.