Topola

2

ппта и узрочне везе које међу психичким појавама као променама постоје, одн. да те везе допуни одговарајућим везама y физичком свету.

§ 2 Појам свести Из прошлог параграфа излази да je свест правп предмет Психологије. Прво питање на које y Психологији наилазимо мора према томе бити питање : штаје свест, чиме ce свест разпикује од оног што није свест'? На то питање не може ce дати позитиван одговор, пошто je свест један примаран факт, који ce неда дефпнисати одн. схватити као специјалан случај једног још вишег и прпмарнијег факта. Само ономе коме значење израза свест још ннје познато може ce оно што тај израз значн оппсати овако. Свест je скуп свега онога што сваки појединац налази да му je непосредно дато, зашта сваки појединац зна да му je дато, дакле сви околни предмети, које y једном датом моменту опажа својпм чулима, сва осећања, све мисли, слпке сећања и т. д. укратко све оно зашта y датом моменту поред објеката околпне зна да постојп. Друго основно пптање, које бп Пспхологија имала y вези са појмом свестп да поставп, било би пптање о.томе, да ли je свеот као непосредна датост апсолутно индентична са самим скупом непосредно датпх свесних садржаја илп поред овпх поотојп још нешто чиме ce управо констатира њпхова непосредна датост, или, другим речпма, да лп y свести поред свесног објекШа не постојп као један заоебан фактор п свесни субјект. На то питање међу тим ми ћемо моћи одговорит[l само ако покажемо нетачноот оног гледишта на прпроду све■сти, које свест пдентпфпцпра потпуно са оампм свеснпм објектима, a το je тако звани наивнп реалпзам.

§ 3 Наивни реализам и дефиниција субјекта Наивни реалпзам je гледпште напвног обпчног човека на прпроду свести. То ce гледиште да свестп на ова два основиа тврђења. По првоме од њпх, y непо-