Topola

3

■средно датоме постоје две битно различне половине, прстојп један објективни део, чији ce садржајж дају -замислити и да нису непосредно дати, и један субјективни,. чпјп су садржаји могући само као садржаји непосредно дати. У прву групу спадају чулни квалитети одн. њихови комплекси, чулима опажена тела; y другу групу пак осећања (бола и задовољства), слике сећања, мисли, вољни акти. По другоме тврђењу пак, које са првим стоји y непосредној вези, наше ja није ништа друго до сама сума свих y једноме моменту непооредно датих субјективних садржаја т. ј. то je чиста оума осећања, мисли, слика сећања и т. д. Наивни реализам претпоставља дакле, да y непосредно датоме постоји један део садржаја који je спицифичан за један дати субјект, пошто je овај чиота сума њихова, док остали садржајн непосредно датога нису специфични за дати субјект, већ су нешто што егзистира и независноод њега, ii нешто што може y исто доба бити непосредно дато и множини субјеката. По наивном реализму дакле свест и непосредно дато нису идентични, један део непосредно датог може постојати и независно од свести, несвесно, док y другом делу непосредно датога, који и по наивном реализму постоји само као овесан, нема разлике између субјекта и објекта свести, већ ce субјект састоји y самој суми свесних садржаја. Ми ћемо најпре оборити прво, па затим и друго тврђење наивног реализма. Да су чулни квалитети исто тако субјективни као и осећања, слике сећања и други садржаји, које и наивни реалист сматра за такве, ми ћемо то показати редом за чулне квалитете сваког појединог чула за себе. Међу тим аргументи за субјективитет ocehaja чула вида битно су друкчији од аргумената за ocehaje других чула и то просто зато, што ми све ocehaje осталих чула локализирамо y простору чула вида (упор. § 12). Ми ћемо дакле доказивати субјективитет ових последњих претпоставивши при томе да су осећаји чула вида објективни, па ћемо на послетку доказати и' субјектпвитет ових. Осећаји чула пипања требало би по наивном ре-