Topola

6

тварању очију постаје, такође објективан. Ако ово друго није случај, нема никаквог разлога претпоставити да je оно прво случај. Али ce могу навеоти и директни аргументи за субјективитет оних првих ocehaja. Te ћемо аргументе изложити y неколико тачака. Прво, слика y огледалу прави исти оптички утисак као и предмет пред огледалом. Кад бп осећаји , светлостп и боја били објективни, онда би морала слика y огледалу бити исто тако реалан објект y спољнем простору као п слика пред огледалом, њу би дакле морао опазити и онај који стоји пза огледала. A ако je слика иза огледала субјективна, онда и предмети пред огледалом, уопште цео простор чула вида y моме непосредноме искуству мора бити нешто што -само ja и нико други не опажа, мора бити нешто субјективно. Друго, кад прав штап метнемо y воду y косом правцу он he изгледатп преломљен ; пипањем међу тим уверавамо ce да он то није; преломљени штап не може дакле битп стваран објект већ само слика y нама; та субјектпвност пак повлачи. за собом, каопупрвом случају, субјективност- целога простора чула вида· Tpehe, кад гледамо отвореним очима један предмет (н. пр. једну стаклену коцку) ми ce уверавамо пппањем да ce на оним пстим местима налазе неравнине (рогљеви) на опаженом објекту, гдеих око показује. У мраку међу тим шшање нам показује неравнине којих y простору чула впда више нема, јер je овај једна хомогена осећајна маса, из чега излази да мрак не може бити објектпван. Четврто, и наивни реалист мора за удаљене објекте опажања тврдиттт да су чисто субјектпвне слике, пошто je опажено сунце само једна мала бело-светла плоча, док je стварно сунце једна огромна усијана кугла. Ако пак y нашем непосредном искуству постоје само субјективне слике удаљених објеката, нема никаквог разлога претпостарпти, да то иото не важп п за блиске објекте. Пето г један исти објект гледан голим оком п микроскопом показује различну велнчину. На наивном стаповпшту само једно од тих опажања могло би битп објсктивно. Призна ли ce пак за једно од њпх да je субјектпвно, онда