Topola

258

била могућа ни фантазпја ни мишљење. пошто оне y овима улазе y нове везе. На којп ce начин ослобођава слика оећања својих асоцијативних веза? Мп знамо y главном за физиолошке услове асоцијације слика сећања и баш зато нам изгледа необјашњпва дпсоцијација њихова. Међутим није немогуће да ce она збнва на следећа три начпна. Прво, тиме што асицпјациони низови бивају све многобројнији, онп оу све пспреплетанпјп, т. ј. поједине олике сећања лостају члановима. све већег броја асоцпјацпондх низова (постају тачкама укрштања тих низова) и на тај начин постају све мање везане за одређене асоцијационе низове. Кад ce једна сппка сећања, која je члан на пр. два нпза, јавп, она својим јављањем треба да пзазове слпке сећања и једног п цругог асоцпјатпвног низа ; ако су међутим њене везе са оба низа подједнако јаке, онда она неће пзазватп нп један нп другп нпз ii тако he постатп пзолпрана. Ово he битп најчешћп узрок дисоцијације, узрок којп je п фпзиодошкп разумљпв. Друго. акојеједна слпка сећања везана са двема међусобно супротним слпкама сећања, онда она кад ое јавп Hebe пропзвестп нп једну од ових, пошто ce ове одн. њпховн антагонпстпчкп физиолошкп процесп узајамно уништавају. Tpehe, пзолација може на послетку настатп и онда, када y једном асоцпјатпвном нпзуједна слпка сећања има већп емоционалан значај од осталпх слика y τολι низу, тако да he прп сваком понављању тога нпза y свести члан с јаком емодпјом постајатп све самосталнијп, док ce на послетку сасвпм не издвојп. Слпке сећања, које су дисодииране на споменуте π друде нама нелознате начпне, губе карактер СоТнка сеhaita π постају способне да уђу y нове низове одн. y нове спојеве. Прп томе спајању пгра воља као пажња пресудну улогу п зато ce овп нпзови слпка фантазпје π мишљења називају аперцептивним за разлпку од асоцијационих низова слпка сећања. Невољна дисоцпјацпја, којом слике сећања престају бнтп олике сећања губећп своје асоцпјатпвне везе, нпје тако радикална да бн потпуно одвојила слике сећања пз