Topola

261

(митологпја примптпвних народа њен je продукт). У другом свол облпку аналогија je y главном фактор фантазпје вишег цпвшшзованог човека, али y овој п први фактор пгра индиректно улогу. Тако кад песник хујање ветра назлва његоввм јаукоч, аналогпја, на основу које постаје ова последња слика фантазпје, није само аналогпја, која постоји између звучнпх комплекса хујањаветра и јаукања људског, него и аналогија, која почива на пндпректној одн. спмболичкој персонифпкацији ветра. 0 утпцају емоције на радњу фантазпје биће говора y §-у 38-ом, a о т. зв. несвесном фактору продуктпвне фантазпје бпће говора y §-у 42-ом y вези са питањем о ггродуктпвној способностп духа уопште. Најоптппршгје пзлагање о фантазији наћп he чпталац y делу Th. Ribot-a „Essai sur rimagination creatrice“, 1900, затимуспису Oelzelt-Newin, „Ueber Phantasievorstellungen“, 1889.

§ .36 0 мишљењу. До сада смо претпостављали као доказачо, да je мпшљење основано на имагинацијп, т. ј. да су слике имагинације подлога не само сећања и фантазије, већ π мишљења. То сад треба п доказати, јер ce το ставља j сумњу од стране многих психолога. Треба дакле показатп y чему ce састојп психички материјал, на коме ce збива мишљење. 0 томе постоје y Психологији три теорије; по једној je мишљење y речима, по другој y т. зв. апстрактним појмовима, по трећој y оликама имагинацпје. Форме мишљења су појам, суд и закључак. Наше мпшљење y своме току састоји ce обично из читавог низа закључака; тај ce низ пак своди логички на једну основну форму, која ce y њему само понавл>а, наиме на прост закључак или силогизам. Силогизам je извођење једног суда из друга два (премисе), силогизам je дакле састављен из судова и није нпшта друго до спој, синтеза њихова. Суд међутим са своје стране преставља синтезу два појма, јер y њему je изражен однос између појма субјекта и појма предиката. У суду : табла je црна, изражен je однос између субјекта табла ii предиката црно, т. ј. њиме ce тврди, да je