Topola

268

нога мора бити само црвенпло, та зампсао црвенога не може y субјекту друкчије постојати него као нешто што je црвено. Тако исто кад замислим један појам релације морам га замислити међу садржајима, који имају квалитет и пнтензитет: појам једнакостп на пр. можемо замислитп само ако y истп мах зампслимо два једнака објекта. Како пак свп садржаји свести имају одређен квалитет, то су апстрактни појмови концептуализма немогући. Трећи, специјални аргумент протпв концептуалпзма гласп овако. Кад бп постојала апстрактна схсма појма, не би ce дала зампслитп њена пндивпдуалпзацпја, не би били могући различнп општп појмови. Мп наиме треба да имамо апстрактне схеме п троугла и четвороугла π т. д. Ta индивидуализација пак треба да ce изведе на нечему, што нема ни квалитета ни интенситета, што дакле са реалне стране не садржи· нпкаквих разлика, a το je немогуће. Јер το бп било моryhe само ако бисмо претпоставплп, да психпчка материја троугла, реално узев, није апсолутно пста са психпчком материјом четвороугла, тиме бп пак претпоставилп међу њима једну разлику, која као таква не лежп више y свести, што je немогуће, пошто оно што je свесно не може имати несвеснпх особина y себи. Остаје нам дакле још једпно трећа теорија, по којој појам пма свој психички супстрат y слпкама имагинације, п та теорија мора бити тачна. Основна тешкоћа ове теорије лежп пак y томе, како je могуће залислити опште на нечему што je појединачно? Ако je психички супстрат појма троуглаједна слика имагинацпје троугла, онда та слика ииапшацпје мора бптв слика једног одређеног троугла с одређеном величином страна и углова, дакле слпка једног y квалитативно.м смислу потпуно индивидуалног троугла. Ta слика међутим треба y мпшљењу да преставља све могуће троуглове. Отклањање ове прпацшшјелне тешкоће теорије слпка имагинације могуће je извести на четири начина, чшче ce ова трећа теорпја јавља y четири разна облпка, наиме 1) као теорија регЈрезентације, 2)