Topola

себне слпке имагинацпје, исто онако као што y суду гопажања пздвајамо предикат y засебној слици имагинадије : обе врсте суда су чпсто аналитичка тврђења, y љпма нема још нп трага од спнтезе. На истом ступњу y главном стоје и судови пшчекивања. II оно што ппгчекујемо престављамо y имагпнацпји као једну целокупну преставу, коју објашњавамо аналпзлрањеи y саставне делове (чредикате), одн. нздвајањем ових y засебне слике имапшације. Непотпун психолошкп суд синтетичан je, кад су п престава субјекта п престава предиката дате y свести исшовремено као засебне слике имагинације, које ce мишљењем само спајају уједно. Као што код суда постојп потпун и непотпун суд, тако ce п закључак (ми ћемо овде говоритп само о простом закључку, силогизму) y психолошком мишљењу јавља као потпун и као непотпун. Потпун психолошки закључак преставља потпун корелат логичког закључка, састоји ce дакле из два потпуна психблошка суда из којих ce изводи трећи потпун суд. Непотпун психолошки закључак или je непотпун с тога, што оу судови, из којих ce састојп, непотпуни или с тога, што не садржи y себп сва три суда, или на послетку што не садржи нп сва трп суда нити су онп што их оадржи потпуни. Ми ћемо ce овде огранпчити само на излагање друге врсте непотпуног закључка, јер јеонаједина од принципијелног значаја. Непотпун закључак ове врсте постаје, кад ce изостави једна од две премисе његове. Ако на пр. y закључку : Сви су људи смртни Сократ je човек Сократ je смртан изоставимо прву премису, имаћемо скраћен непотпун закључак : Сократ je човек, дакле смртан; ако изоставимо другу непотпун закључак; Човек je смртан, дакле Сократ je смртан. Прва од ове две форме много je чешћа од друге, т. ј. ми y психолошком мишљењу изостављамо при закључивању обично прву премису закључка, сматрајући je каа

273

ПСИХОЛОГИЈА