Topola

284

твара y нестрпљење. A ако ce y брши из овог пооледњег разлога појача компонента бола, онда ce брига претвара y страх. На сличан начин постају из осећања разочарења. пзненађења и сумње друга сложена осећања. Садржајна осећања можемо поделити y две групе, y субјективна или лична и y објекшивна садржајна осећања : прва осећања односе ce на преставу наше сопствене или других личности, a друга ce односе на преставе појединих објеката спољњег и унутрашњег света. Свако лично осећање садржи y себп и преставу наше сопствене и преставу других личности, и само према томо која од ових престава чини превагу, лпчна ce осећања деле на осећања самољубља с једне п на осећања наклоности одн. ненаклоносШи с друге стране. Основно осећање прве врсте je самољубље, a око њега ce групирују с једне стране, као осећањау којшш превалира задовољство, охолосш, сујета , частољубље, самообожавање a с друге стране, као осећања y којима превалпра бол, скромносп | пониженосхп, кауање п стид. Осећање самољубља постаје упоређпвањем сопствене лпчностп са туђом п да je она y датомплп π y оваком другом погледу впша п боља од ове последње : то je осећање y главном осећање задовољства, али y колико ce оно веже са истовременпм сажаљењем пли презпрањем друге личностп оно садржп y себп п бол. На сличан начпн да ce лако аналпзпратп п свако друго од наведенпх осећања. Лпчна осећања друге врсте многобројнпја су и комплициранија од оних прве врсте. Основно осећање везано за преставу друге личностп je о једне стране осећање наклоности, a с друге осећање ненаклоностп. 5' осећању наклоностп јавља ce друга личност као лпчност која нам je симпатична, која нам ce као таква допада (и y толико престава њена изазива задовољство, међутим ово задовољство не мора да ce нарочито јавп, особпто ce оно не јавља прп негатпвнпм осећањгша ове врсте) п према позитпвном пли негатпвном емоционалном стању друге лпчнооти, на које мп y престави ове последње обраћамо нарочиту пажњу, наклоност he ce јавнти или као oceliaae сарадости