Topola

287

онп y нама пзазивају задовољство, такодаје осећање узвпшеног сложено из бола и задовољства. Највишу форму достиже осећање узвишеног y области трагичнога π то овде опет y области људски трагичнога. Естетпчка осећања лепог y ужем смислу увек ce јављају y споју са нижим естетичким осећањима, која им дају нарочпт колорит : то су осећања чистог задовољства. Осећање умиљатог постаје y нама пооматратрањем мапих објеката, који су лепи. У естетичка осећања долазе на поспетку и осећања компчнога y разним својим облицима, али та оу осећања y исто доба п интелектуалног карактера, јер осећање задовољства y њима односи ce увек на нешто што y ма ком погледу није логично. И етичка осећања дају ce поделити y три групе: y негатшно-егоистичка, y неуШрално-егоисшгсчка, и y алтруисШичка. Осећања негативно-егоистичка су осећања која изазивају (одн. која могу пзазвати) плп која прате радње једног субјекта управљене на штету другог, дакле радње које престављају зло y етичком смислу. завист, злурадост, свпрепост п др. осећања су ове врсте. Осећања неутрално егоистичка изазивају или прате радње једног субјекта, које овај врши y своју корпст алп не на штету другога : самољубље, охолост ii т. д. осећања су ове врсте (наравно да су то она само дотле док не постану извором злих радњи, што ce међутпм лако дешава и лако може десити). Осећања алтруистична су осећања, која пзазивају (одн. која могу изазвати) или која прате радње управљене на добро других, дакле на оне радње, које престављају добро y етичком смислу (с тога су то једино морална осећања y ужем смислу). Љубав, захвалност, поверење, сажаљење и др., укратко сва осећања симпатије y најширем смислу спадају y ову групу. Затим y ову групу долазе и она осећања, која потичу из борбе егопстичких и алтруистичких мотива и (идеалне или фактичке) победе ових последњих, као што су осећање дужности, осећање кајања идр. укратко сва осећања која пропстичу из т. зв. савесши (савест није, психолошкп узев.