Topola

307

§ 40 Аперцепција и пажња Аперцепција и пажња чине две стране једног пстог психпчког феномена : аперцепцијом називамо Јасно опажање једног психичког садржаја на кога ce обраћа пажња. Пажња ce састоји y субјективној напрегнутосШи, која прати јасно опажање једног психпчког садржаја, дакле једног садржаја који ce аперципира. За разлику од садржаја, који ce аперципирају, каже ce за садржаје, који нису јасни, да ce само Uepцииирају. Прво питање, на које овде наилазимо, тиче ce проблема јасности: шта je оно што чини један психички садржај јасним? Први и најпростији одговор, којп ce може дати на ово питање, лежи y тврђењу, да je јасност условљена пажњом т. ј. да један поихички садржај постаје јасан просто тиме, што ce на њега обраћа пажња. По другоме одговору пак јасност лежиу самом психичком садржају као таквом, уњеговрш унутрашњим особинама, тако да није пажња оно што један психички садржај чини јасним, већ обрнуто јасност његова оно што чини, те je он опажен с пажњом. Док по првом одговору дакле пажња условљава аперцепцију, дотле по другом обрнуто аперцепција условљава пажњу и т.о тако, да су обе потпуно идентичне. По трећем одговору, који лежи на средини између ова два, јасност психррчкога садржаја долази како од унутрашњтрх особина његових, тако и од обраћене пажње на њега, и y разним случајевима утицај оба фактора на степен аперцепције односно јасности различан je. Да би утврдили, које од ова три гледишта има право, треба да ce упознамо изближе о једне стране са унутрашњим особинама садржаја, који могу условљавати њихову јасност, с друге стране са самим субјективним стањем пажње. Унутрашњи фактори, којр! један психички садржај могу учинити јасним, ови су: 1) његова јачина (интензитет), 2) његова унутрагиња разговетносш т. ј. .довољно оштра разлика његових квалитативних саото-