Topola

22

шење проблема, које ce најмање противи самим основним фактима удутрашњег и спољашњег искуства. Наравно да he Психологија као емпириска наука, која нема посла са метафизичким проблемима, сматрати то решење само као методолошки принцип за објашњење психичких феномена. Да тело утиче на душу то je несумњпви факт пскуства који ce не може одрицати : чулни квалитети су несумњиви продукт спољних дражи на чулне органе. Да пак обрнуто и душа утиче на тело, то нам ce y пскуству истина такође нставља као факт (тако воља утпче на покрете екстремитета, афекти на кретање срца и т. д.), али тај утицај може бити п чисто прнвидан. Како je могућан утидај телана душу п ако постоји - утидај душе на тело, то je метафизички лроблем, којп je до сада добпо пет разлдчних решења. Прво решење дреставља хдпотеза феноменалног идентитета дсихдчкога и физдчкога, т.ј. хипотеза ладвпог реадпзма, ло коме лема лп матерлјалне нп духовне супстанцпје, већ по коме лостоје само садржаји пепосредло датога; с једле страле селзадлја, с друге страле емоције са сликама сећања (преставппдд су Авелариус и Max). Друто решење преставља хппотеза материализма, којл леглра духовпу супстадцлју и сводп je ла матерлаллу (преставллцл су Хобс л Холбах). Треће решење преставља хппотеза сииритуализма , којл леглра матерлаллу супсталлдју л оводл je ла духовлу (главпл преставллл;л Берклл л Лајблпц). Четврто решење преставља хппотеза дуализма, до коме постоји и духовпа и материална супсталцлја, које утдчу недосредно једна ла другу (преставплк je Декарт). Пето решење преставља хилотеза о супфпанцгшлнол i идентишешу дсихпчкога и флзпчкога, по којој су фепомелл пслхичкп л фпзлчкп разлпчпп међу собом, алл лм је супстадција пделтичла (преставлицл Спплоза, Шелилг, Фехлер). Напвпл je реаллзам могућан y два облдка, као екстремлд д као умеренп папвлл реализам. Екстремпл ладвлл реализам застулају сви дадвлд људи, a његовл теорпјскп заступппцд су Max п Авеларлус. По екстремлом папвлом реалдзму пзмеђу пслхлч-