Topola

41

стаје y мускулу спровођењем надражаја y моторни нерв може још увек бити чист рефлекс и ако га прати свест. Само ако свест активно утиче на надражај при прелазу његовом y моторнп нерв, покрет престаје бити рефлектпвним и постаје вољним. Вољни утицај свести прп томе може бити или негативан, т. ј. он може зауставити рефлективни покрет, који би ce иначе извршио. илп може бити и позитиван, т. ј. он може створити нов покрет, чији почетак (почетнп узрок) не лежи више y сензибилном нерву S, већ, директно y ћелицама С великог мозга. Из овога видимо да воља може процес рефлексне активности S —С — Ci —-М да раздвојн на двоје и да учини да први део S —С постоји без другога дела Ci —М и другп без првога. Најнпже животиње, протозое, немају нервног система. Код њих врши цело тело нервне функције, пошто код њих и иема диференциације органаи цело je тело само једна једина нервна ћелица. Њихови покрети нпсу чак ни рефлективни, већ су као п код биљака тропизми (чисто фпзичке и хемијске појаве). Нервни систем јавља ce тек код животиња које су састављене из више ћелнца, дакле код метазоа. Код метазоа разликујемо две врсте нервних система : дифузни нервнн систем код бескичмењака и централизирани код кичмењака. Дифузни нервни систем одликује ce тиме што су кодлвега ганглиони растурени по целом телу, a највише по трбушној (доњој) и усненој (горњој) странн тела. Код стоноге н. пр. налазе ce блпзу уста два повећа нервна чвора повезана комисурама; одатле ce спуштају на ниже на трбушној страни две гране, које шаљу на обе стране нервна влакна; на тим гранама налазе ce ганглије, које су међусобно повезане разноструко комисурама. Код шкољке постоје три повећа нервна чвора, што означава већ виши ступањ диференциације. Код кичмењака je нервни систем централизиран и налази ce на горњој страни организма (на леђима). Код кичмењака je нервни сиотем y главном групиран на два места : y кичменој мождини и мозгу и важно je запазити, да мозак има све већу превагу над кичменом мождином y колико je животиња више организирана и комплицирапа. a тако исто да ce мозак повећава и апсолутно и релативно с обзиром на тело.