Topola

УВОД

Уставобранитељима се зове она политичка странка која је извојевала Устав од 1838; оборила кнеза Милоша 1839, а кнеза Михаила 1842; довела исте године на престо Александра Карађорђевића, и под његовим именом владала Србијом све до 1858, кад је васпостављена династија Обреновића. Утицај уставобранитеља на државне послове почео се осећати одмах после Устава од 1838, али је тек после избора Александра КарађорђевиКа за кнеза постао неоспоран. На тај начин, уставобранитељски режим поклапа се својим главним делом с владавином Александра Карађорђевњћа.

Вођи уставобранитељске странке били су ВучиК, ПетронијевиК, браКа СимиКи Стојан и Алекса —, Хаџи-Милутин Гарашанин и његов син Илија. Име уставобранитеља ти су људи узели тек за време своје борбе с кнезом Михаилом. Да би оправдали и популарисали опозицију коју су му водили, они су говорили народу да се они не буне противу Кнеза, него бране Устав од њега.

С уставобранитељима настаје нов дух у влади и управи, потпун прекид са старим Милошевим начином. Уставобранитељски је режим у пуном смислу речи нов режим. Међутим, најважнији представници уставобранитељског режима: ВучиК, вођ буне противу кнеза Михаила, и Александар КарађорђевиК, кнез кога су уставобранитељи извикали, нису, по својим личним особинама, били никакви реформатори. ВучиК, у опште, није имао политичких идеја; он је умео боље него ико дизати буне; мање него ико умео владати у редовним приликама. После свршене буне, он је тако мало знао шта му и како треба чинити, да му је врло брзо долазила воља да опет иде у опозицију, ма то било против тога истог стања које је сам створио. КарађорђевиК, исто тако без политичких идеја као и ВучиК, био је још лишен и иницијативе, која ВучиКу није недостајала. Али иза та два човека без реформаторских способности стајао