Topola

више него путови и војска У једној политичкој песми из 1843 стоји:

Радује се и старо и младо, Оживело мало и велнко Од радости што им дође правда, Да се Србин на кулук не гања, Да се њиве више не отимљу, Ни ливаде нити виногради, Ни воћњаци нити воденице Да свак плоде свог груда ужива И слободно трговину води ... Р

Обезбеђење приватне сопствености била је прва ствар коју је народ очекивао од уставобранитељског режима; то је што је народ разумевао под именом „Устава“, „закона“, „правде“; велики трошкови на судове, које је Книћанин осуђивао, били су за уставобранитеље једна политичка потреба.

Ради обезбеђења приватне сопствености, били су потребни, пре свега, писани закони који Ре права приватне сопствености признати и дефинисати. Отуда Грађански Законик (1844), највеКе правно дело КарађорђевиРеве Владе и целога уставобранитељског времена. Рађен по аустријском грађанском законику, који је у погледу својине био прожет романистичким принципима, наш законик ствара приватну сопственост онако потпуном, неограциченом, апсолутном, каква је и у римском праву постојала. Каже се у § 211 : „Све ствари, добра, и права, која Србину принадлеже, јесу његова својина или сопственост, које Ке реРи, да је сваки Србин савршени господар од својих добара, тако, да је он властан, ова по својој вољи уживати, с њима по вољи располагати, и свакога отуда искључити, наравно по пропису закона.“ У § 212 утврђује се право сопствености над непокретним добрима, тзв. право баштинско, „обезбеђено Уставом земаљским и законом грађанским." А § 213 гласи; „Као год што су спахилуци, тимари и зијамети укинути у Србији, тако нити их има, нити се унапредак увести могу, но сваки је Србин од свога добра (мала) савршени господар, или прави баштиник, у ком се законом обезбеђава и заштићава." У једном тренутку стварања приватне сопствености, овакви законски прописи који слободног појединца признају за савршеног господара земље коју је прибавио, долазили су као поручени.

1 Глзсђ Народа Србскогв (1843)-14.

С У д