Topola

ЗАКЉУЧАК

Унутра, Александар Карађорђевић био је коначно изгубљен чим су Савет и војска прешли на страну Св.-Андрејске Скупштине. Остало је још да се види, да ли Ке му споља притеКи ко у помоК, нпр. Аустрија, на коју се ослањао, или Турска, која је, и поред свега што је у последње време с њиме имала, више марила њега него ОбреновиТе.

Порта се одмах ставила на гледиште да је кнеза Александра немогуТно одржати. Ако је ипак осуђивала радњу Св,Андрејске Скупштине, то је било из других разлога, а не што је та радња била противу њега управљена. Њој није било право што је Скупштина радила сама, без Савета; такве револуиионарне скупштине, на француски начин, нису биле по турском укусу. Порта, затим, није била задовољна ни личним саставом привремене Владе (да ли с тога што у њу није ушао њен главни кандидат Миша АнастасијевиТ ?). Што је главно, она није одобравала васпостављање ОбреновиКа. 1 Али, и ако незадовољна Св.-Андрејском Скупштином, Порта није помишљала да кнеза Александра узима у заштиту.

То се показивала вољна Аустрија да учини. Под изговором да револуционарна гомила прети београдском граду, она је понудила Порти да својим варадинским трупама притече у помоТ београдском паши. 2 Те аустријске трупе послане да бране град, могле су се врло лако употребити на корист кнеза Александра, који се у граду налазио. Али аустријски предлог пропао је због отпора Француске и Русије, које су нашле да би аустријска војна интервенција у Србији била противна Париском Уговору. 3 Докле се званична Аустрија показивала вољна да уради бар нешто у корист кнеза Александра, дотле је камарила у Бечу изгледала наклоњена Обренови-ћима, због кнеза

1 ККТ. Капућехаја представнику 17 и 24 децембра 1858.

2 ККТ. Капућехаја представнику 24 децембра 1858.

3 Ристић 419.