Topola

кост у Србији, јер јавна настава још није била људски уређена. Што се тиче школованих правника, они су се могли наћи искључиво међу аустријским Србима. Оно мало школованих људи што се покупило за судије, разређено је услед преврата од 1842. Тада због привржености према ОбреновиТима губе службе председник Апелације и три члана (било их је свега четири); четири председника и седамнаест чланова првостепених судова.’ Неки од њих биТе доцније враћени у службу, али њих неТе бити много. Места која су остала празна, попуњују се ВучиТевцима, не гледајуТи много на њихову спрему; тада улазе у суд чак и пропали трговци и занатлије.' 2

Али, какви били да били узроци, лични састав судова далеко је од тога да буде добар. Године 1844, кад је издат Грађански Законик, овако стоји с председницима судова: тројица су неписмени, десеторица писмени су толико да се могу потписати; тројица су учили још нешто сем основне школе; само је један правник. Међу члановима судова, неписмених има двадесет један; слабо писмених четрнаест; оних који су учили нешто више од основне школе петнаест; и међу члановима као и Л'lеђу председницима судова, само је један правникд Према томе, није нимало претерано тврђење једнога противника новога судског устројетва, да је, у време издања Грађанског Законика, у свима судовима било једва четпри човека који су тај законик л\огли читати и разумевати „с точке правословне". 4

Наравно, ово се стање ствари поправљало у току времена, али врло брзо не. Године 1851, у особљу виших судова, десеторица нису учили ништа, али су писмени; двадесеторица су учили само основну школу; двојица су учили гимназију; један је учио богословију, а један философију. 5 Има чак и један неписмен, али правник нелш ниједан. Од председника првостепених судова, двојица су неписмена; двојица умеју само да се потпишу; деветорица су учили основну школу; тројица гимназију; један богословију; један богословију и философију;

1 СКА. Мелшар Ђорђа Протмћа рускол\ консулу о преврату од 1842.

2 СН (1859) 30 СА (1860) 1022.

3 СА (1846) 458.

4 СН (1859) 31

5 под „фплософијол\“ треба јалшчно разуметн вишу гимназпју. Тн свршени философи у судској струци били су Срби нз Аустрије, ау то време виша гилшазија у Мађарској носила је име „философије". Овај податак био је добар да нам да проф. Др. СкерлиТ.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА