Topola

испуњење трговачких обвеза обезбедити строжим начином него што је обезбеђено испуњење обичних приватно-правних обвеза. Београдска чаршија држи да се без трговачког законика наша трговина не може развијати; судови и закони који постоје, не одговарају њеним потребама.

Организација суда имала је да буде главно дело уставобранитељског режима. Уставобранитељи су хтели да уреде Суд „по оном начину као што ]е у најбољим државама 11 , 1 са свима формама које у тим државама постоје. Испрва, њихов рад у том правцу био је популаран. Одиста, кад је свет видео како се судске инстанције дижу једна врх друге, идући чакдо Кнеза, и како се сви судски акти стављају написмено и строго саображавају закону, свету је изгледало да се новим еудским поретком приватна права грађана утврђују као град. Али овај леп утисак није дуго трајао.

Послови су се код судова стали заплетати и одуговлачити; најмањи спор око међа, њива и ливад§ протезао се месецима; до правде се долазило после дугога чекања, које је могло сасвим убити веру у њу. Изгледало је да смо од судског уређења добили само форму а не и суштину. Споља, ми смо имали суд као „у најбољим државама“; његово се особље једнако умножавало, и на њ се све више трошило; али од тога суда није се имало много користи; његова је помоћ стизала и сувише доцкан. Почетком уставобранитељског режима, у новом судском уређењу видела се само његова основна идеја: идеја правде и законитости. С тога се то ново уређење рачунало уставобранитељском режиму у његове најбоље стране. При крају тога режима, пред Карађорђевићев пад, виде се само недостатци тога судског уређења, и зато се оно без мало рачуна у највеће мане уставобранитељског режима. Било је људи који су сав рад на уређењу судова сматрали као потпун неуспех; који су тврдили дајеутај посао уложено много новаца, и опет није постигнуто ништа. На томе гледишту стајао је нпр. Јован Милинковић, који је, после Карађорђевићевог пада, подвргнуо уставобранитељске судове једној накнадној критици.-

Ово је гледиште, очевидно, било неоправдано. И ако пуна недостатака, уставобранитељска организација суда имала је огроман историјски значај. То је био први покушај да се место старих патријархалних добију модерни европски судови.

1 ДА. Заоставштина Алексе Симића. Симић Книћанину 20 фе бруара 1853.

- СН (1859) 28—37.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА