Topola

ГЛАВА II ЧИНОВНИШТВО

За Милошеве владе, чиновник, у овом смислу у коме сето данас узима, није постојао. Чиновник се данас сматра као државни орган; онда се сматрао као приватни кнежев слуга. Чиновници нису имали своја законом утврђена права и дужности о којима би и Кнез морао водити рачуна. У опште, њихов положај није био уређен никаквим законом. Између њих и Кнеза постојао је чисто приватно-правни однос; они су се налазили у његовој личној служби; ма колико били важни послови који су им поверавани, они се, с правног гледишта, нису разликовали од других његових слугу. Због тога је Вук и говорио, да би чиновницима требало дати „пристојну правицу“, и да наши чиновници изгледају према чиновницима у Влашкој и Молдавнји као „просјаци и робови". 1

Колико су, у Милошево време, чиновници сматрани као личне кнежеве слуге, види се најбоље по неким појединостима. Нпр. чиновник се могао употребити и на службу у кнежевом домазлуку на послове слугу и слушкиња; чиновници су послуживали око кнежевог стола, навлачили Кнезу јеменије итд. Ниједан чиновник није имао тачно одређену званичну дужност; чиновник се упућивао час на један час на други посао; мењао струке и надлежности по кнежевој вољи. Исто тако није била утврђена ни јерархија звања, није било утврђено да се од нижег звања иде на више. Под Милошем се дешавало, да онај који је с великом платом вршио најважније државне послове, буде одједном свргнут на обичне, безначајне послове и на малу плату, у ствари, дакле, да с вишег звања дође на ниже. Чиновничке плате нису биле регулисане; специјално, у централној управи, Кнез је давао шта је коме хтео, и то што је давао, било је неки пут врло мало. Право на пенсију није било признато: Кнез је отпуштао чиновнике као слуге, кад год би

1 Вукова преписка II 633.