Topola

мучила, униформа им увећава углед; својим европским кројем, она их уздиже изнад сељачке масе; својим војним ознакама, она и најобичнијем бирократи, који иначе проводи дан с гушчијим пером у руци, даје марцијалан изглед.

Униформисани, снабдевени титулама, чиновници морају да пазе на своју спољашњост, морају да изгледају чисти и уредни, као што се то данас од официра тражи. Кад педесетих [одина неки чиновници покушавају пустити браду, Кнез им то забрањује: чиновник мора бити чисто обријан. 1 Његова брада исто је тако предмет службене уредбе као и његово одело.

Начињени једном врстом благородника, чиновници задржавају извесне привилегије и онда кад скриве. Ни онда не могу се они кажњавати као простаци. Телесна казна, од које су толико патили под Милошем, укинута је за њих Уставом од 1838.

Али што чиновницима вреди више од свега, то је потпуна сигурност коју уживају у својим положајима. Државна се служба сматра као стално занимање; човек је целога века чиновник, као што је целога века трговац или занатлија. Чиновник не може изгубити службу административним путем, него само судским. У уставобранитељско време, бити постављен указом, „сматрало се тако тврдо као имаовина њиве или ливаде.“' 2 Тј. чин и звање могли су се изгубити само онако као имање, а то је судским путем. Уставобранитељи су имали пред очима двојаки циљ: обезбедити сељаку сопственост над земљом коју је био притиснуо; обезбедити народним старешинама њихов висок положај у држави. И пошто се као обезбеђено сматрало само оно што нико сем суда није смео дирати, то су чиновничка звања начињена исто тако неповредним као и приватна сопственост. Чин и звање постали су „стечена права“ чиновничка, неприкосновена и за самог Кнеза. Отпуштање чиновника „по потреби службе" било је просто немогуКно. Сваки указни чиновник био је сталан као данас судија. 3

По Уставу од 1838, чиновници плаћају порез на своја непокретна имања. На основи тога што се о Уставу само о том порезу говори, у правилима за пописивање „данак плаКајућих глава“ од 1 октобра 1843, закључује се да они само

1 СА (1853 ) 522.

2 Милан Ђ. Милићевић, Школе у Србији, Гласник Српскога Ученог Друштва XXIV 91.

3 Уредба од 17 марта 1842, чл. 14. Ткаlас 138.

чиновништво