Topola

поставља се правило (које се у пракси, истина, не поштује строго), да за чиновника не може доћи сваки већ само онај који се за то спремао, који има сведоџбу. Кнежевн момци не могу се више претварати у чиновнике. Тиме веК што његова служба постаје квалификована, чиновник се одваја од пука. Државни чиновник нема више посла с кнежевим домазлуком; ван његове канцеларије њега се ништа друго не тиче. У државној служби напредује се с нижег чина на виши: сваки је виши чин ново одликовање; једном добивен, он се може само судским путем изгубити; Кнез не може никога свргнути на ниже звање. Плате чиновничке не одређује Кнез самовласно; оне се утврђују буџетом, - дакле, заједничким актом Кнеза и Савета. Чиновник има право на пенсију; после десет година службе, не може више бити избачен на улицу; он је стекао право на пристојно издржање које му се само судским путем може одузети. За удовице и сирочад чиновника установљава се један пенсиони фонд.

Чиновничка се служба одваја од осталих занимања. Чиновнику се забрањује трговати ј забрањује вршити правозаступничке послове; он има да буде чиновник, и само чиновник, Чиновничка је служба једно отмено, господско занимање; чим је чиновник постао државни орган, уместо да буде кнежев слуга, на њега пада нешто од ауторитета и достојанства државне власти. Једна је од главних идеја уставобранитељског режима: да углед државне власти нште да поданици гледе са страхопоштовањем у чиновнике који су њени живи представници. Ради тога чиновници добијају спољашња одличија: титуле и униформу. Титула се даје само вишим чиновницима; она гласи: „превасходителство“, „високородије“, „високо благородије 11 , „благородије" итд.' Униформа је прописана за свечане прилике; мундир и рукавице, сабља и чизме, као код војника. Опет као у војсци, разне струке разликују се између себе по боји мундира; разни степени у истој струци по везу на навратнику и зарукављу.- Та униформа није увек згодна за ову нову чиновничку господу, чији су још очеви били сељаци. Неки се саветници „љуто зноје и уздишу у тесним високим јакама, с везаним вратовима"; навикнути на појас, они се испод униформе још једнако потпасују, а кад имају да пишу, морају да засучу рукаве. 3 Али, ма колико их стешњавала и

1 ККУ (1859) 326.

,Ј Зборник V 119.

’ СД (1855) 66,

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА