Topola

Ова уставобранитељска идеја налази се већ у упуствима која је, 1839, Намесништво издало „уставотолкователној“ комисији. Ту се каже: „При извиђанију поступака власти како судејски, тако и полицајни, ваља комисија на то да мотри, како се при томе неће уваженије судија и други чиновника умалити, нити народу у главу улити, да он о судијама и чиновницима своима може и мњеније давати, а камо ли да помисли да од његове речи и пресуде зависи судба ако Те бити и најмањег чиновника 11 . 1 У истом духу, правила о цензури забрањују сваку књигу која би садржавала „израженија против Правителства Србског и његови Членова". 2 Критика владе у новинама не допушта се. Власт не стоји под надзором јавног мњења. Напротив, она је та која цензуром, одређујући шта се сме штампати, ствара јавно мњење.

Овај однос између власти и народа, Јеремија СтанојевиК, један од министара Александра Карађорђевића, дефинише са свом потребном јасноћом: „Власт је тутор, а народ пупила“. 3 „Кажите свакоме", пише опет Илија Гарашанин Книћанину, „нека само мисли како ће своју економију управљати, а нека се нипошто не брине о оном што је Правитељству у дужност постављено.... Кад се Правитељство у њине приватне послове не сме мешати, ондај ваљда и то исто тако постои, да се и они у дела Правитељства нипошто не мешају I *.- 1 Тај исти Гарашанин у једном званичном акту тражи од народа „уваженије“ према чиновницима, а од чиновника „уваженије“ према „правленију“; без тога, сигурно се срља у анархију. 5 Њему није доста послушност народа према власти: он тражи још и уваженије. Одиста, ако народ не буде поштовао чиновништво, ако не буде веровао у његову памет, он неће пустити чиновништво да без њега управља државним пословима. Интересантно је да су уставобранитељске идеје о односу између власти и народа биле примане и од самог народа. Љубомир НенадовиК прича да је слушао од сељака, да је народ прост, да њему треба заповедати, да без регуле нема ништа. 6 Укратко, у уставобранитељско време, чиновништво је било нешто више него чиновништво; оно Је било господарски ред у држави.

1 Нил Попов, Србија и Русија 111 22.

2 Зборник II 47.

3 Грујик

1 Дело, фебруар 1912, 297.

б СА (1849) 408.

6 СН (1859) 96.

чиновништво