Topola

Врховна власт организована је доследно том гледишту, да чиновништву припада туторство над народом. Врховну власт чине Кнез и Савет. Народна Скупштина се и не помиње у Уставу од 1838. Она постоји само као установа обичајног права; Кнез и Савет сазивају је кад и ако за добро нађу; она не решава ни о чем, даје само мишљење и изјављује жеље. Савет, који дели врховну власт с Кнезом, јесте чиновничко тело, веКе највиших чиновника, један тајни одбор уз Кнеза, који чине његови први доглавници у државној управи. Кнез, који не мора да пита народ ни о чем ако неће, не може ништа без питања чиновничке господе која је у Савету представљена. Друкчије није ни могло бити у једно време кад се није веровало у памет народа него у памет чиновништва.

Ова чиновничка влада коју су установили уставобранитељи, претпостављала је јаку полицију. Кад год се хтело владати без народа, појединац се морао ставити под строг надзор власти, и његова лична слобода сузити. Али, ствар чудновата, под уставобранитељима, бар у прво време, полиција није била јака, него, напротив, до немоКи слаба. То се објашњује тиме што је власт кажњавања припадала искључиво суду. Суд је судио све кривице, чак и иступе, које данас суди полиција. Онога ко не би хтео да врши њене наредбе, полиција није била у стању сама казнити, него је морала да га тужи суду. С једне стране, народ није имао никаква учешКа у врховној управи ; с друге, појединац је био боље обезбеђен од полицијске самовоље него данас. То се двоје није слагало једно с другим.

Уставобранитељи су то убрзо разумели. Као министар унутрашњих дела, Илија Гарашанин не престаје жалити се како се народ деморалисао због тога што полиција не сме сама да суди онима који је не слушају. Народ је изгубио „стид и благообразије"; знаци се анархије опажају, и заповести полиције извршују се с муком. Лишена права кажњавања, полиција нема више „дејствителне снаге“, и њој постаје немогуТно да одржава законити поредак у земљи. Тада се најбоље видело да се наш народ боји само онога ко може да га казни: чим је полиција остала без власти кажњавања, она му је престала изгледати власт. Било је дошло дотле да људи нису хтели долазити на позиве власти. У ужичком округу, један је сељак легао на земљу кад су дошли пандури да га зову капетану; није хтео да макне с места, јер је знао да му капетан не може ништа. 1

1 О слабости полиције в. СА (1849) 408. СА (1850) 87. Зборник 111 106. Распис л\инистра унутрашњих дела од 11 јуна 1850, СН (1850) 75.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА