Topola

35

љанска епископска столица остављена је прззна, а свештеници су разјурени тако да је хиљадама православних душа у тој дијецези остало без духовних пастира, те су умирали неопојани. 1 За православни свет тога краја то су била права „невољна времена",- у којима је хришћански народ, да се спасе од намета и насиља, прибегавао мухамеданизирању. Православни пљачкани, гоњени и мучени од Турака на једној страни због симпатија према Млетачкој републици, 3 ана другој због веза њихових црквених достојанственика с Римом, остављали су своје домове и села и бежали су у друге крајеве. 4 Ко то није учинио, а није могао да плати намете, зна се већ шта је радио. И те су прилике биле све теже, јер су Турци били све свирепији, нарочито према свештенству. Изгледа да су Турци најурили цетињског епископа Мардарија, о коме се нема никаква трага после 1651 год. Али они нису трпели ни његова последника Висариона, који је, побегавши с Цетиња, нашао склоништа у Махинама. 5 Па и патрњарах Гаврил морао је напустити своју столицу

1 .11 тес!еBlто Тигсо поп уо§llб рш гшеуеге агс!уезсоуо (11 АШаша е! зопо ророИ, 11 поп ћаппо раз!оге, тогопо зепга 11 засгатепИ, е! IиШ циезll зопо <lеl гllо зсћlзтаllсо. “ (У извештају мисионера Павла Демског, Рутена, из 1654 год. у 51аг1пата XXV, 186;.

2 Љуб. Стојановић, Стари српски записиинатписи, књ I, 370 бр. 1478).

3 Iћl И , 362 (бр 1436). 4 1 ћ 1 И е т.

slагlпе, XXV, 192.