Topola

36

у Пећи и отићи у туђу земљу 1653 год. 1 Алиуместо спокојства он је у туђиии наишао на нове невоље па се вратио у Србију. Кад је пак дошао овамо, нашао је своју столицу заузету. Тамо је био патријарх Максим, а њега Турци ухвате, одведу у Цариград и одатле у Брусу, где је био мучен и најзад обешен у октобру 1659 год.Смрт патријарха Гаврила, као и патријарха Јована пре тога, јесте резултат тадашњих прилика. И један и други платили су смрћу рад са странцима против турске царевине. Има извора који кажу да је патријарах Гаврил прошао тако рђаво што је био облаган од својих. 3 Тим се мисли на његова последника патријарха Максима, који је дошао да блажи прилпке као и Пајснје после Јована, те је морао држати с Турцима. По другима он је настрадао што се на њ сумњало да је ишао у Русију, да код московског цара ради за рат против Турске. 4 Он је, несумњиво, побегао испред опасности, и није отишао у туђину ради уобичајеног скупљања милостиње него из политичких побуда. Споредна је ствар да ли је он ишао баш да мири завађене господаре Влашке и Молдавске, као што то каже један извор; 5 или да

1 1ћ 1 <lет. Упор. Ил Руварца Опећским пат р ијарсима од Макарпја до Арсенија 111 (Задар, 1888), 67—76; Глас Срп. Краљ. Акад. Шll, 236- 254 п 263-270; 51 аг!пе XXV, 187.

2 У делима наведенпм у претходној напоменп.

3 Глас н и к Ср п. Уч. Друш т в а VI, 44; XXIII, 248; Летопис Матице Српскесв.Пза год. 183!, стр. 16. Ил. Руварац, О п е ћс к и м пат р и ј а р сим а, 69.

4 Гл а сн и к С р п. Уч. Д р. XXXV, 74 —75.

3 5 1 а г I п е XXV, 187.