Topola

37

мири новог господара Басарабу са малоруским и запорошким Козацима ; 1 или је, заиста, хтео да заинтересује московског цара за судбину хришћана на Балканском полуострву и да утиче на њ за рат с Турском у сваком случају његово бављење у Влашко-Молдавској и у Русији у оно доба могло се тумачити да је политичког карактера. Разлога зато давао ]е његов ранкји рад и веза са туђинцима, коју су и други скупо платили. А још више се могло тако судити због другог једног догађаја, с којимјеиГаврил доведен у везу.

1655 год. било је некаквог споразума и завере за дизање устанка хришћана против Турака. Та завера није створена тек тада. Она је постојала још од 1630 год., радила је непрестано, а изасланства из ње ишла су изван царевине на разне стране, али нису успела због тешких прилика уопште у Јевропи. Кад је букнуо турско-млетачки рат 1645 год. добило се више маха за рад. За то су били заинтересовани ћесар, краљ пољски и господар влашки Басараба, а главни радник на томе био је Петар Парчевић из Ћипровца, викар марцијанопољског бискупа Бандина. 1648 год. умро је пољски краљ Владислав, на кога се нарочито рачунало, те рад у неколико застаје, али се не прекида. Следеће године прими се посла Матија Басараба и пошље Парчевића на разне стране с мисијом да се створи савез. 2 И таман кад је било мислити на неки успех, породио се сукоб између двојице господара у Влашкој, који је претио

1 Гл а с Ср п. Кра љ. Ака д, КУШ, 236.

2 Конст. ИречегБ, ИсторЈи Болгарт. (Одеса 1879) 607-608.