Topola

72

л у ■ђаковичкој нахији, раздвојенима Дримом, насеље је српско и говорни језик српски. 1 Тек местимице продире арбанашки говор. Међутим и сами Арбанаси из праве Арбаније, кад пишу писма намењена изван Арбаније ако им не пишу њихови католички свештеници и мисионери на латинском и италијанском писана су српски. 2 И тек после горе наведених догађаја из XVII века, који су изазвали велики премећај у српским крајевима, граничним с правом Арбанијом, арнаутски елеменат у јачој мери прелази један и други Дрим. У Санџаку пак Арнаута нема све до самог завршетка XVII и почетка XVIII века. Становништво Санџака до тога времена виђало их је, само не као насељенике него у доба мира као харамијске чете и пратиоце паша и угледних путника, а у доба рата као пљачкашке одреде. Право њихово иасеље у Санџаку јавља се тамо тек на прелому XVII и XVIII века, тачно 1700 год.

Долазак Арнаута у Санџак није изазвала намноженост сгановништва у правој Арбанији, услед чега би вншак тражио на другој страни повољнијих погодаба за миран жнвот и рад, па да их је нашао у Санџаку. Њих тамо није бацио ни потисак од којег другог народа. А нису дошлн ни као освајачи после 1690 год., да заузму крајеве, које је делом напустио

1 Сосиз (Кукуш—Гугес) одакле Бицч 16 0 год вели да настаје Србија, било је село од 50 куГа ,Дга 1е циаll сшцие зопо сlе Тигсћ! е! 11 гез!о бе СћпзИаш е Тигсћ! гlпе§аll рег поп ра§аг 1 IпћиИ.“ (5 Iаг 1 п е XX. 119). Одатле се улази у Србију : „1п циезll раез! Цеllа бета з! рагlа 1а 1 1 п§ и а Оа 1ш а I а, зећеп I'га цпеПе ргоушПе у! з’ Iпlегропе 1п раг!е Г Аl- сће ћа П зио IсПота раг!lсоlаге“ (I ћ 1 сl, 120)

2 Гласник Зем. Музеја у Босни и Херцеговини за год. 1909, 18.