Topola

6

и њиховим огранцима сачувани су до данас у већином порушеним утврђењима и још очуваним монументалним мостовима; њих је пуна Арбанија. Али путеви су данас опустели. По малин засутим стазама које су местимично тешко пролазне једва им се траг назире. А даље од њих десно и лево царује толика примитивност живота, као да су се утицаји некадашњега културнога кретања задржавали на првим гребенима карста кроз који су се ти путеви с муком пробијали. Зар нам пре циглих неколико година један путник по Северној Арбанији не вели у својим белешкама како је пудњима из револвера „објавио сеир на далеко што је први пут нога Европљанинова ступила на врх Кунорин и што је први пут Европљанин гледао лурјанска језера“? Као да чујемо радостан глас испитивача Централне Африке! Судбина ових области нераздвојно је скопчана са судбином Јадранскога Мора. Докле је Јадранско Море, као што ћемо доцније видети, било један велики канал кроз који је текао цео огромни саобраћај Запада са Истоком, јадранска обала је у привредном погледу бнла врло жива. Трагови тога привредно-трговинскога живота виде се у арбанаским приморским градовима као и на понеким старим рудокопима. Скретањем трговинскога саобраћаја са Средоземнога Мора на Атлански Океан, о чему опширније говоримо у трећој глави, погођено је цело Балканско Полуострво, па и Арбанија. У току времена луке Јадранскога Мора губе стари значај за светски саобраћај са Цариградом и Истоком, услед тога и трансверзални путеви кроз Арбанију, а унутрашњи саобраћај на полуострву почиње услед многих политичких и