Topola

15

сеоба и т. д. утидали су да се ове заједнице крвнога сродства најразличније комбинују са регионалним заједницама које везују многи важни локални интереси, заједницама људи различних племена настањених у јеној области, као што су то барјаци и крене. Али преко свих тих веза и интереса још увек важи: што је иза оквара племена туђе је. У тим племенским оквирима Арбанаси налазе најсигурније заштите, јер се још увек цело племе залаже за свакога једноплеменика.

Али и ако племена у Северној Арбанији представљају једна према другима засебне „државб“ које чувају своје границе као светињу, и ако крвна освета још увек ради, ипак се мора признати да је економска подлога племенскога живота и код Арбанаса одавна ишчезла. Пре свега земља више није заједничка племенска својина-. Извршена је деоба земље, али та деоба још није отишла до краја. Као заједничка својина су још само шуме, и то_ не увек, испаше, воде и т. д.; сва остала зиратна земља својина је задруга које су у Северној Арбанији веома развијене. Као тип једне такве задруге изнео нам је Марко Миљанов 1 „недијељену фамилију“ Јака Матина из Миридита која „има около стотине чељади, међу којима је около шесдесет војника под оружјем". - Пет, десет, петнаест и двадесет одраслих људи у кући су врло честа, управо редовна појава код Арбанаса. Без обзира на величину ових задруга, са деобом земље племенска организација је изгубила основ унутрашњег јединства и хармо-

1 Внд. Живот и обичаји Арбанаса. Стр. 47.