Topola

34

Иван се решава на освету, налази два сестрића, два Мемедчевића, па им вели:

А Бога ви, два млада сестрмћа, Јесте ли mu, ђецо, уодилп Клименачке овце и пастире, Како ћемо њима ударити.

На то сестрићи одговарај}^;

„Бнјеле смо уодилн овцс, Би се могло њнма ударити, Но је страшно у Цнјевну nohu, А камо ла пзагнати овце “

Нека нико не мисли да је то садржај само једне песме; не, кроз целу ту збирку најрадије се пева о подвизима при отмици овада! А то само показује да су та племена. преживела векове у међусобној борби око сваке планине, сваке гудуре, свакога брава. Да ли ће Balkanicus на основу тога одрећи и дрногорским племенима способност да живе у самосталној држави? Насупрот томе наша народна поезија нема ничега заједничкога са тим духовним производима доживотних овчара, јер је она производ народа чији живот није био ограничен племенском искљученошћу ни испуњен пљачкашком борбом за опстанак, а затим што је она поникла на широкој историској подлози коју даје успомена на некадашњи моћан државни живот.

Свака умотворина Арбанаса имала је да се бори са уским пламенским и локалним границама. Преко тих граница њој је било тешко 'преносити се, јер између појединих племена и жупа није било културне узајамности. Али и ту Balkanicus води ствар ad absurduru када тврди да Арбанаси немају појма о њиховој највиднијој историској личности, Скендер-бегу, да