Topola

са мањим прекидима трајао до уочи балканскога рата, обе стране стајале су једна према другој са новим претензијама; према АустроУгарској која је тежила да отклони аграрцима неповољну конкуренцију српске стоке уз једновремено задобијање на српској пијаци изузетнога повлашћења својој индустрији стајала је Србија са тежњом да обезбеди извоз аграрних производа и да једновремено заштнти домаћу индустрију. Сукоб је био неизбежан. Политички значај овога сукоба је у томе што је буржоазија успела да тежњу за изласком на Јадранско Море оживи и у народне масе унесе. Остварење те тежње постало је сада главни циљ свеколике Србијине политике. За буржоаски режнм слободан излазак на море представљао је више него једно Шргошнско питање; то је био, као што ћемо доцније видети, онај животни нерв о коме виси цео привредно-финансиски систе.м буржоазије, кредит на страни, опстанак режима. Када је за време анексионе кризе Миловановићев предлог о „хрднику на ?лоре“ пропао, грозничаво се радило на добијању Јадранске железнице. А после победа на Куманову и Битољу, када је из области преко којих води пут за оба мора, Јадранско и Јегејско, Турска потиснута, слободан излазак Србије на море био је већ у пола постигнут циљ.

Како је извођење тога задатка схватила влада Србије?

72