Topola
74
против завојевачке политике ми се бунимо у пме завојевачке политике; право које другом одричемо присвајамо себи у истом'' тренутку, на истом питању. Још како су силни разлози којима се то право Србији брани! Balkanicus вели;
„Откуда тај изузетак и та прпвилегија за Арбанасе, да онн не могу и не смеју доћи ниједним делом својим под власт Срба? Зар није српскн народ раздељен на неколико адмннистрација и државних управа? Нека се погледа само на Аустро-Угарску: ту има Срба под једном управом у Боснп и Херцеговини, под другом у Маџарској, под трећом у Хрватској, иод четвртом у Далмацији. „Кад може један део Туракаостатн под бугарском и српском влашћу, онда he н r. Дервиш Хима допустити да могу то исто п Арбанаси, и то у толнко пре што су онн увек до сад бнлн под туђом влашћу, и што су они у оним областима које садхоће, уз прииомоћ својих заинтересованих протектора, од Срба да узму и од Јевропе пспросе, или зликовачки уљези, или су онамо давно крвно и географски измешани са Србима, као напр. у околини Скадра и поред црногорске границе. м
А да би нас уверио колико би то решење било радикално, коначно, да никада више не замара Европу, Д-р Владан нам наводи ова излагања Шарла Лоазо-а: „Европа би требала да с највећом готовошћу
ирихвати ову прилику, те да подели ове недисциплиноване људе између Србијс, Грчке и Црне Горе. АрнауШи би се , напуштени од Цариграда, који их је увек мазио, n сатераниу границе разума, врло брзо измирили са својом судбином. На сваки начин њихово прилагођавање новом стању тицало би се само њих и њихових нових господара. Арбанско питање. исецкано на неколико комада n смањено, престало би да узнемирује Европу". 2
1 Balkanicus: Албански проблем и Србијаи Аустро-Угарска. Стр. 62 и 64.
2 Исто дело. Стр. 160. Курзив је наш.