Topola

78

стичка буржоазија одриче туђим народима. Са њенога класнога гледишта то је природно и разумљиво: када се под мојим класним господарством налази мој рођени народ, шта се буните ви, „дивљи“ Арбанаси, да уђете у готов, по свима прописима модерне државе устројен систем покорности! Спољашња политика владајућих класа је само продужење њихове унутрашње политике. И као што пролетаријат у некој земљи представља једину друштвену класу која се не може борити за ослобођење из класнога ропства и да не ослободи 'цело друштво, тако и социјална демократнја не може заступати слободу свога народа а да не заступа националну слободу и свих других народа. У томе је једна од битних разлика између гледишта социјалне демократије и буржоаеких партија на национално питање. Али велики практинни значај овога пнтања мора нас интересовати у толико више што последице тога завојевачкога упињања наших власника представљају непресушни извор не само нових злочинстава према арбанаском насељу већ сталне опасности по мир и спокојство нашега народа, недогледннх терета и жртава. Србија је гурнута у онај опасни вртлог борбе завојевачких прохтева са свима могућим предвиђеним и непредвиђенам сметњама иструјама, вртлог у коме ће народна снага малаксавати у узалудним напрезањима да се дочепа обале. За савлађивање сваке нове сметње чиниће се иови и све већи напори, и за жртве које је народним масама све теже подносити у циљу оправдања указиваће се на жртве које су већ поднесене. Освајачки упад у Арбанију уродио је огорчењем арбанаскога народа према Ср-