Topola

100

ника, и као да ништа немају да оставе својим последницима. Бежати од одговорности срамно je и непоштено. Запалити што па умаћи ; грдити или писмом наружити неког па ce сакрити ; позајмити новаца па затворитп врата од куће, или ce куд склонпти кад дође рок; радити какав посао, не паштећи ce да добро испадне; говорити, не знајући да ли je то истинито и праведно; све то раде људи којима ce човек не би могао поверити. То такође раде они људп који презиру свога ближњег, и који презиру сами себе. Кад ce поштују други, и кад ce поштују њихова права, не тражи ce да ce ослободи својих дужности према њима. И кад човек поштује сама себе, не сматра да je неодговоран. Лудацп, слаби духом, створења умрљана каквим пороком, оглашена су за неодговорне после зрелог и дуготрајног испитивања. То je законито. Но несрећан je онај кога ставе y ову категорију. Ништа ce жалосније не може десити једном човеку. Шта онда да ce мисли о оном који због слабостп карактера, због подлости, да ce не би ничим везао нити ce ма чим ограђивао, сам себе стави y ред неодговорнпх, избегавајућрр сваку врсту одговорнострр ? Сад постављам пргтање које ce односи на одговорност и нарочито на степен одговорности. Јер, знате врло добро да, кад ce договоре три или четири друга да ураде какво рђаво дело, да тада, y опште, нису сви подједнако одговорни. Има оних који воде и оних који просто следују рђавом подстицању. Разноврсни узроди смањују део одговорности којој ce сваки излаже. Ови узроци зову ce олакгаице. Ево мога питања: Можете ли ми рећи шта je олакшавна околност? То je аз-