Topola

101

вињење, одговориће неки, Извињење, да и не. Извпњење допста значи бити ван нечега. Олакшпца умањава одговорност, a тако исто п погрешку, алп их не уништава. Стекло ce извнњење, али само делимично. Потражимо један случај олакшице. Два брата прођу поред једног дворишта. Старији, коме je дванаест година, каже млађем, коме je тек осам година: Перо, видиш онога петла? Хајде да пробамо ко ће га погодити каменом. Старији, први дохвати камен, баци ce и не погоди петла. Млађи тада дохвати камен, бацп ce п тако добро погоди петла да му пребије једну ногу. Слуга, који je баш тада нешто поправљао на кокошињаку, посматрао je шта су ова два брата радила. Потрчи за њима и ухвати их. Претпоставите да их je довео к нама да им ми судимо, сваком према степену одговорности, шта бисмо одлучили ? Два су ученика хтели да ce играју. Играти ce није злочинство, ма да она игра ни y ком облику није допуштена: петао није нишан. Но, на послетку, њима je пре y глави била идеја да опробају своју умешност, неголи да осакате и намуче сироту животињу. То je олакшица. Старији je предложио игру, млађи je прихватио његову идеју. Олакшица за млађег. Истина, старији није погодио петла, и није му нанео никакве озледе, док je млађи пребио ногу овом несрећном двоношцу. Само, сетимо ce, да старији ово није учинио зато што je промашио, a млађп, опет, ударпвшп га, да je искрено жалио што га je тако опако озледио. Огласићемо их да су криви због своје нерасудности, због повреде коју су нанели једној