Topola

102

невиној животињи, због неразборитости, и сем тога pehn ћемо да je старији брат крпвљи од млађега. Ако сад они признаду и изјаве сасвим искрено да ce кају за своју погрешку, то ћемо им уписати y добро. Но, ако буду толико будаласти да ce тим поносе, ставићемо им то y пасиву, тј. y отежицу. Овде треба да учинпмо врло важну опаску. Много je људи који сами себи налазе олакшице. Њихова снисходљивост према својим властитим погрешкама безгранична je. Према другима, напротив, строги су. То je врло рђаво. Признати кривицу то je прва погодба напретка y добром владању п зарад исцељења од погрешака, ако их имамо, што je несумњиво. Дете које ce стара о вредности својих поступака, према себи je y првом реду строго. Оно нерадо прашта себи кад ce покаже неваљало, немарно, нечасно, неверно датој речи. Права и дубока туга обујми га кад осети да je погрешило. Ho, y толпко боље за њега. Овај га бол опсшиње и спасава. И због ове исте патње има сажаљавања према другима кад падну y какву погрешку. Оно их разуме и поима, и својом сштсходљивошћу и добротом помаже им да поправе зло које су учинили. Ово питање о одговорности треба да буде паж.впво испитано, п тога ради продужићемо о њему y наредном разговору.

Одговорност других

Оно што треба желети да смо имали за претходнике п да имамо сад за другове y животу, л.уде или деду који ce ocehajy одговорним, који пазе на себе п којп владају својим поступцима.