Topola

110

ülx двојице спотакне ce, падне и пребпје ногу. Далеко су од сваке куће и од сваке помоћп. Пут, којим су ce њих двојида упутили, тако je одвојен п усамљен, да нема наде да he туда и за неколико дана ма ко проћи. И долазак случајног намерника, y осталом, бпо би некористан. Да ce однесе човек који je скрхао ногу, нарочито кроз овако неравне и кршевпте крајеве, потребно je неколико носача. Па онда шта да ce ради? Треба онај други путник да оде н да потражп помоћп. Он дакле одлази и оставља свога друга на месту несреће. Но оставља га да би му био што кориснији, и обећава да he ce вратити, довевши собом помоћ. Сваки зна да ce по планпни не путује како ce xohe. Да стигне помоћ требаће доста времена. Онима који на то ишчекују чини ce то дуго. И наш рањеник, лежећи на земљи, и сам he то приметити. Ослушкиваће на сваки шушањ, посматраће сунце како ce упутило заходу, и узнемириће ce, видећи како пролази време a помоћ не стиже. Но, ако добро познаје свога друга, ако зна да je то поштен и частан човек, шта ће мислити? Мислиће, да he зацело одржати. реч и да he доћи, п овом he ce надом крепити. Ако je онај, што ce може деспти, претерани саможпвац, који неће да губи време, нити пак да ce излаже опасности, оставиће свога друга и продужиће пут. Страховита смрт биће судбина еесрећнога рањеника. Његов је живот висио о речи онога другог, но, уже je било слабо п прекинуло ce. Други један прпмер из пословног света. Знате шта je трговина. Трговцп чине један другом услуге. Покашто су то и новчане услуге. Један од њих крајем месеца има да исплати ме-