Topola

132

шта ce мисли. Деле људе на две врсте, на оне који мисле добро и иа оне који мисле рђаво. Добро мисле они који ce с њима слажу. Рђаво мисле они чије су мисли друкчије но њихове. Има присталица политичких, верских, научничких, философских, који не би могли допустити да ce друкчије мисли него што они мисле. Сваки човек који није уз њих животпња je, неваљалац je, или обоје уједно. Фанатизам уских мозгова очитује ce и y најмањпм стварима. Има људи који не подносе да ce и y најсићушнијим стварчицама друкчије мисли него што они мисле. У књижевности, y музици, y пословима, y игри, y начпну облачења, говорења, храњења, они разумеју само оно што сами раде. У кога год није крој њихова одела, смешан je. Ko год претпоставља да станује y старој кући док они воле нову, занесењак je. Ko год не справља јела по њихову укусу, незналица je, ни за што неподобан. Ако с њима разговарате о писменима и рекнете да више волите усправна писмена a они, међутмм, воле положена, окренуће вам леђа. Ако ce дивпте каквој слицп која ce њима не свиђа, сматраће вас за будалу. То je рђав начин обраћања пажње туђим мислима. Па, како онда треба раднти, који je то добар начин? Ево да вам и то кажем. Пре свега, треба ближњег волети. Ако тако будете радили, њихове мисли занпмаће вас као год и њихово здравл>е ; њихово пословање, благостање и све остало. Својима ближљима поклањаћете благонаклону пажњу. Ако ce спрва мало и зачудите да ce могу имати и такве мисли као што су оне које су иред вас изнесене, покушаћете ипак да их разумете. Нарочито нећете одмах изјавити да су то мисли ограничене, бо-