Topola

136

редо један с једне a други с друге стране каквога зида који ce нигде не свршује. Могли би тако продужити путовање, a да ce никад не сусретну. После оваквог разговора човек ce ceha само онога гато je сам рекао. Оно што je други рекао ирошло je сасвпм незапажено. Дакле, на крају крајева, ништа ce нпје научило. Разговор ce још изопачава кад ce говори с брда с дола, тј. кад ce говори о разноликпм предметима. Понеки, учествујући y разговору, ничем не прилазе озбиљнпје, дубље. Не зздржавају ce код једнога предмета да ce с њим изближе познаду. Дотичу га ce само узгред. овлаш, и одмах непосредно прелазе на другу ствар. Хиљадама предмета на тај начин појави ce y њихову невезаном разговору. Губе време, говоре из задовољства да говоре. Свакако задовољство je говорити и ћеретати, вратићемо ce већ п на то ; али, кад разговор никад не би имао озбиљног циља, нити пак одређеног правда, изгубили бисмо једно однајбољих средстава да ce изображавамо. Земљорадник који би истерао једну бразду на једној њиви, трп бразде на другој, и тако редом, изгубпо би y таком раду део дан. Столар којн би једном прешао рендетом преко једне даске, a двапут преко оне друге, могао би на тај начин рендпсати стотину дасака, a да никад ни једну не углача. То није озбиљан рад. Не радите тако кад разговарате. Кад говорите о једном предмету, приђпте му блнзу, привежпте ce за њ и заједничкп га расправите до сптннца. Тако he вам разговор постатп плодан. Наћи ћете такве ствари о којима они, којн знају само брбљати, никад нису ни помислили. Умети питати то je други део вештине разговора. Но, природно je, овде вам ннко неће